VOLI OVAJ TREN

VOLI OVAJ TREN

Išla sam jednom putem punim rupa
na njemu me svaki žbun malo počupa
sretoh tada starca gde hrli po stazi
ne smeta mu ništa rupe što gazi

Pitam njega tada, radoznala vrlo
pitati neznanca nikakav mi greh
Odakle vam krepkost, poletni čoveče
odakle na licu široki osmeh?

Idem kažem svakog dana ovom stazom
mučim se sa žbunjem a katkad i blatom
jedva čekam kraj pa da stignem do cilja
takmičim se nekad i sa svojim satom

A ni to nije čitava mi muka
kad stignem uveče i odmorim noću
sutra ispočetka opet treba ići
često se upitam da li ja to hoću

Trudim se da pređem ceo put što brže
da ne gubim vreme toliko u putu
ma grebalo trnje il' zraci što prže
cilj mi daje gorivo za celu rutu

Ali ruta uvek bila mi je mrska
pa me osmeh vaš oduševljava jako
šta li to svežinom vašu dušu prska
da zrači radošću, što prepozna svako?

A beli mi čovek milozvučnim glasom
odgovara mirno staloženo, jasno
Svaki korak na tom putu ti je važan
uživaj u putu dok ti nije kasno

Ma koliko da je cilj ti izazovan
i ma kako da ti je on dostignuće
svaku rupu pređi uživaj u njima
i trnju i blatu sve do svoje kuće

Cilj je kao zvezda što na nebu sija
i u mraku nam je putokaz dragocen
ali put do zvezde, svaki tren nek' prija
tad postaje ceo život dar skupocen

Zahvalna na susretu sa ovim bićem
što me počasti duhovnim otkrićem
pozdravih se zamišljena, drugačija
odlučna da volim svaki korak i ja

Kome se ne sviđa staza kojom ide
neka shvati da nije problem u stazi
odgovornost preuzmi, odluči kuda
rešenje je u unutrašnjoj snazi